Nakon što sam trojke rodila, ostavio nas je uz rečenicu “Shvatio sam da nisam spreman”. Plakala sam danima, mama me je tješila spominjući moje novorođene kćerke. Polako sam se uz pomoć porodice oporavljala i od poroda, i od rastanka. Djevojčice su odrastale i često pitale za oca. Nije im bilo lako, a ja sam im govorila “Vratit će se sa poklonima”. Šta sam im mogla reći? Još su male bile. Propustio je dosta toga u njihovom životu.
Polako su počele shvatati da ih lažem. Kad su napunile deset godina rekla sam im istinu. Od tada me više nikad za oca nisu pitale. Samo se jednom pojavio na vratima i kao zaželio se njih. U tom trenutku sve tri su izašle pred vrata i rekle mi da zatvorim. Sa osmijehom sam ih poslušala. Izvini dušo, ali su naučile i bez tebe da žive.
