Muž i ja dugo nismo mogli dobiti bebu i jedina opcija nam je bila vantjelesna oplodnja.
Nismo imali dovoljno novca, pa smo bukvalno prosili od naših porodica, kako bi smo barem dobili šansu da postanemo roditelji. Moji majka i otac žive u velikom stanu i imaju jedan manji koji izdaju.
Samo su slegli ramenima i rekli: “Pa ništa, ako nemate – nemate”. A svekar i svekrva prodali jedini stan koji imaju, kupili manji i nama dali ostatak novca, bez da smo im tražili da urade tako nešto veliko.
Odužujemo im se svaki dan na neki mali način, ali njima je najveće “oduženje” unuka koju su dobili prije 4 mjeseca. Hvala im do neba!
