Kada sam saznao da mi je drugi sin zaprosio hrvaticu, istog sekunda sam mu rekao da je za mene i moju porodicu mrtav i da ne pokušava više nikada da nas kontaktira.
Prošlo je već 16 godina od tada, niko se nikada nije čuo sa njim iako je on pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz porodice. Svojim potezom je dovoljno ukaljao naš status, eto mu sada njegova ‘obitelj’ jer za nas takav izrod ne postoji.Međitim, prije par dana dok smo bili u tgovini, slučajno samo sreli njegovu suprugu i djecu. Ko s neba je pala pred nas a njen pogleda nikad neću zaboraviti. Iste seknude je rekla : ” Oprostite!” i prošla pored nas kao pored stranaca.
Nije ni pokušala da upostavi komunikaciju, samo je djevojčicu povukla za ruku i otrčala prema kasi! Djevojčica je prelijepa, tako mila i nježna.
Na trenutak,sam se pokajao što nikad nismo imali priliku da je upoznamo, ipak nam je unuka.
Rekao sam to i supruzi, a ona je samo mudro šutila. Posumnjao sam da ona ustvari ima neki kontakt s njima, a to joj nikada ne bih oprostio.
