Oženio sam se ženom koja ima sina iz prethodnog braka od 18 godina, plašio sam se kako će me prihvatiti… ali dečko je fenomenalan!
Dobar, kulturan, fin, pametan, studira dva fakulteta, uvijek nasmijan, ljubazan, prosto sam ljubomoran što mi nije stvarno sin. Njegov otac ga nije priznao, on je nekako… čudan čovjek i mali ima problem sa njim, jer misli da ga njegov otac mrzi.
I ja sam mislio da je to preuveličavanje, međutim… Jučer ulazim u stan, mali leži na podu, rukama pokrio glavu, a njegov otac…
Njegov otac ga šutira. Razlog?
Mali mu je rekao da misli da ga ja više volim od njega. Izbacio sam ga iz stana, malog odveo u bolnicu i nazvao me je “tata”. Nikad nisam bio sretniji u životu, pričao sam sa njegovom majkom i njim i idem da ga priznam u ponedeljak.
