Dobio sam 300 eura od roditelja i rodbine da kupim sebi matursko odelo,
ali sam ipak želio da to podelim sa jednom predivnom devojkom iz svog razreda,
jer joj roditelji nemaju neka primanja, žive od danas do sutra.
Često sam znao podeliti svoju užinu s njom, dok smo svi pričali šta će
ko da obuče ona ništa nebi komentarisala samo bi ćutala.
Kada sam joj to ponudio, naprosto me iznenadila svojim odgovorom.
Rekla mi je da sam lud i da je 150 eura baš mnogo novca da se nekome da,
a još više da se od nekoga uzme, i da je ipak bolje da svih 300 eura
dam nekome kome je potrebno za hranu, nekom ko nema čime da nahrani svoju decu,
a da na maturu odemo u standardnoj odeći…
Poslušao sam njen savet i vjerujte, nikad se u životu bolje nisam osećao, a ona sretnija nego ikada.
