Ja nemam muža, imam truta koji odradi tih 5 sati na poslu, jutro prespava i noć probdije.
Sve sam probala i sa godinama je sve gore. Čeka jedan dan kad ja spavam malo duže pa odmah skače sav sretan “uhvatio me” (kad radim noćne smjene). Imamo malo dijete i mrzi ga i da bude sa djetetom. “Sa njim sam šta hoćeš?” iskolačenih očiju govori dok drži mobilni.
Zatim me poprijeko gleda ako dijete meni trči a ne njemu. Da nije bake ne znam kako bih uspjela. Kućne obaveze hoće da uradi ali to je tek natežanje te sutra će, te za vikend..
Na kraju ja odradim jer ne mogu sa djetetom da živim u prljavštini i odem u nabavku.
Pozvao ga drug na kafu, on je odmah skočio i rekao…
“Odoh ja!”. Kad vidi da je frka pokušava da se umili, voli on mene, hvali me. Fizički mi je muka. Prespavao bi život kad bi mogao i izbegao sve obaveze na svetu. Neću mu reći za povećanje plate, ionako pokrivam veći deo troškova, i polako štekam da odem sa detetom. Ne želim da ostatak života provedem ovako. Dosta je bilo.
