Poginuo mi je suprug sa svojih 39.god. Meni 35. Imamo dvoje djece.
Zarad njegove sreće tada, a na moje insistiranje smo napravili kuću u kojoj smo svi živjeli. Njegova majka ima drugi ulaz. Prethodno je svoj stan prodala i dala nam novac da završimo kuću. Bili smo sretni.
On je umro, a ja sam ostala da živim sa njom i djecom u istoj kući.
Volim njegovu majku mnogo. I tako, njega nema, a sa njom živim… Nastojim da nadoknadim sve što je on radio (fizički, emotivno se ne može nadoknaditi)… Zarađujem preko 2,000e mjesečno, vozim, dovozim, kosim…majstori… završavam… Barem 2 puta dnevno uđem kod nje, pustim djecu da spavaju kod nje, govorim joj da je volim (i volim je, divna žena) Tužan je ovaj život… Ostavio mi je puno bola, tuge i tereta…
