Slavka (89) i Miodrag Tanasić (92) iz Banovog Polja, upoznali se kao deca, zavoleli i uzeli posle rata i do današnjeg dana žive srećni, uzajamno se poštujući, obasuti ljubavlju i pažnjom svoje dece, unučadi i praunučadi, a sada slave sedamdesetu godišnjicu braka.
Miodrag je 1941. prvi put sreo Slavku, ljubav svog života. Bili su deca. Nisu ni slutili da će ih sudbina spojiti za ceo život, da će zajedno doživeti duboku starost u srećnom braku dugom sedamdeset godina.
Miodrag – Mija je bio je vižljasto seljače iz domaćinske kuće. Imao je 15 godina. Slavka, devojučurak od 12 godina, u rodnu Mačvu, u Banovo Polje, izbegla je sa majkom iz Slavonije. Igrali su se po banovopoljskim sokacima, rasli i sazrevali u ratnom vihoru. Mija je kao golobradi osamnestogodišnjak 1944. otišao u rat, a Slavka se sa majkom posle oslobođenja vratila u Hrvatsku. Ponovo su se sreli u proleće 1947, za Uskrs, u Banovom Polju. On tek odslužio vojsku i stasao u momka za žendibu. Ona – naočita devojka stasala za udaju.
– Videla je moja majka na groblju i kad je došla kući kaže mi: “Mijo, došla Slavka iz Antunovca. Da vidiš kakva je dobra devojkara. Ajde da je uzmemo za snaju!” – A ja, ni pet ni šest, odmah otrčim preko bašče kod komšije Milorada gde je ona bila. Razgovarali smo i ona pristane da zajedno idemo na neku svadbu u selu. Kad smo se vraćali kući, ja navalio da je ubeđujem kako hoću s njom da se ženim. Pred Miloradovom kućom ja opet pitam da se uda za mene. Čuo Milorad o čemu se radi, pa reče Slavki: “Pa, dobro, Slavka, znaš Miju, udaji se nego šta ćeš!” I Miloradova žena Mirka je navijala za žendibu, i Slavka pristane. Otrči Milorad kod mojih kući da im javi da sam se oženio. Oni već bili polegali, otac istera Milorada iz kuće, ne verujući mu šta priča. Uverio se kada sam Slavku doveo kući – priča deda Miodrag.
– Kad me pitao da se udam za njega, ja sam mislila da se zafrkava sa mnom – priča baka Slavka. – On je bio iz bogate kuće, a ja sirota. Samo mi majka ostala, otac i braća izginuli u ratu. Bio je navalio da se ženi, čak je hteo da ide kod majke u Antunovac da je pita.Ja sam znala da me tamo neće dobiti jer sam imala dosta prilika za udaju. Posle je i on odustao od te ideje jer je znao kako je moja majka stroga i da bi me samo odveo nazad kući, a ne i dobio za ženu – nastavlja baka Slavka.
Svadba je bila na Malu Gospojinu 1947. godine. U domaćinskoj avliji veselje je trajalo tri dana. Venčali su se u opštini i crkvi, ali slike sa venčanja nisu uspele jer se učitelju Zdravku Martinoviću, koji je bio i fotograf, pokvario aparat.
Sedam decenija su Mija i Slavka ostali zajedno. Vredno radili, gradili, rađali decu.
– Brak je najvažniji. I ljubav, sloga i poštovanje. Mija je dobar, nikad me nije ni izgrdio. A i ja sam uvek postupala kako treba. Mislili smo oboje o kući i deci – kaže baka Slavka.
– Nikad se nismo posvađali, a kamoli viknuli jedno na drugo. Ni nas dvoje, niti neko u kući od familije. Moj otac mi nikad ništa nije branio, a ni ja mojoj deci. Nema domaćina u našoj kući, niko nema potrebe nešto krijući da uradi ili uzme. Kad imamo svi imamo. Lepo se slažemo. Ako se ne slažemo i ne dogovaramo, to nije kuća – dodaje deda Mija.
Ponosni su na obe ćerke koje su završile fakultete i udale se, kao i na sina koji je ostao da živi i radi na imanju u Banovom Polju. Porodica se uvećala za sedam unučadi i devetoro praunučadi, pa za krsnu slavu za stolom sede četiri generacije. Takvim bogatstvom se retko ko može pohvaliti.
Iako gazi desetu deceniju, deda Mija je kao mladić. Za čas će biciklom otići do prodavnice u centru sela, a ni jedan posao u kući i dvorištu njemu nije težak. Šeretski osmeh ne silazi sa njegovog lica, a dogodovštine iz prošlosti može pričati u nedogled, a da ne dosadi. Baka Slavka se slabo kreće i ne izlazi iz kuće, a mlada snaha Rosa, udata za unuka Milana, najčešće joj je na usluzi.
– Nana Slavka i deka Mija su primer koji treba slediti. Njihova dugovečnost i brak koji traje sedamdeset godina mogu da budu inspiracija nama mlađima jer njih dvoje potvrđuju da je ljubav, a ne interes, najvažnija za bračnu zajednicu – kaže Rosa.
Šef mesne kancelarije u Banovom Polju Mile Jovičić potvrđuje da je brak Slavke i Mije Tanasića najdugovečniji u istoriji sela.
– Niko još nije doživeo sedamdeset godina zajedničkog života. Bilo je dugih bračnih zajednica, čak i pedeset godina i više, ali sedamdeset nije. Deda Mija je jedan od najstarijih meštana Banovog Polja, a njegova kuća čestita i ugledna – dodao je Jovičić.
