Novčanica od 1.000 dinara pojavila se uoči velikog praznika u SFRJ – Dana republike, pred 29. novembar 1975. godine, a o njenom izgledu se i danas priča.
Siva golubica
Za 15 godina postojanja novačnica nikada nije falsifikovanafoto: Printskin
Ubrzo prozvana je “siva golubica” zbog nekoliko nijansi sive boje na njoj. Vredela je tada 55 američkih dolara ili 121 zapadnonemačku marku. Povučena je iz opticaja 1989. godine. Njena vrednost je u tom momentu iznosila 10 para konvertibilnog dinara i za taj novac nije mogla ni šibica da se kupi.
Teška za falsifikovanje
Tema po kojoj je urađena grafička i likovna rešenja za pomenutu novčanicu, bila je “zeleni plan”. Za 15 godina postojanja novčanica nikada nije falsifikovana jer je čini više od 40.000 linija sivih nijansi.
Ko je žena sa slike?
Na prvi pogled, ovo je obična novčanica kojom se numizmatičari, kolekcionari, ali i struka ne bave previše. Poznato je da novčići i papirni novac nose različite prikaze i simbole, ali i poznate ličnosti. Međutim, nisu sve osobe sa novčanica bile poznate, sve dok nisu dospele na iste.
O ženi, reklo bi se, seljanki, s novčanice od sto starih hiljada – nije se znalo ništa. Onda je, nije tome davno, Jovan Hadži-Kostić u svojoj antologijskoj rubrici rekao da je žena s (nove) hiljadarke – najidealnija žena Jugoslavije.
Postavlja se pitanje, da li ona uopšte postoji i ko je ta “misteriozna” žena. A zanimljivo je da ona nije izmišljena, njeno ime je Ružica, živi i radi u Beogradu.
Međutim, zaboravite, na trenutak, taj lik. I malo bolje pogledajte novčanicu. Ispod same ženine glave su štampana slova: A. Milenković.
Andreja Milenković, Leskovčanin po rođenju, a Piroćanac po školovanju – tvorac je novčanice od hiljadu novih dinara. A lik žene na toj novčanici.
Sivoj golubici je dao lik njegove surpuge Ružice, čije je devojačko prezime bilo Arsenijević. To je i bio jedan od razloga zbog čega je novčanica nosila ime “Ružica”..
Andreja Milenković modifikovao je lik supruge
Andrija je modifikovao lik Ružice i stvorio legendarnu novčanicufoto: Rafael de Matos Carvalho / Alamy / Alamy / Profimedia
– Najintimniji prijatelji i kažu: ‘Daj mi jednu ružicu’ – smeje se Ružica, ljupka žena koja je, istini za volju, veoma teško pristala na ovaj razgovor. I dodaje – Ima još šala na tu temu. Zovu me Ružica-inflacija … Ili kažu: ‘Kako s godinama raste inflacija – tako i ti sve više devalviraš’.
Sve je počelo kad je raspisan konkurs za likovno rešenje novčanice.
– Pobedio sam u jakoj konkurenciji. Kada su me, tada, pitali čiji je to lik, rekao sam – obične, zdrave žene, seljanke. Jer u internom takmičenju bio je zahtev da na novčanici bude motiv iz poljoprivrede, vezano za Zeleni plan, da bude opštejugoslovenski, dakle, da ne bude u nošnji. Tražio sam takav lik i došao na ideju da modifikujem lik svoje žene – ispričao je Andrija Milenković.
Ružičin život ostao je isti, bar joj je tako bilo.
– O svemu tome pojma nisam imala. Pozirala sam Andriji uverena da će mi, kako je obećao, izraditi portret. I umesto da dobijem sliku koja bi bila samo moja, dobila sam izmenjen lik na novčanici koju – svako može da ima. Bila sam, tada, povređena. Kasnije, postala sam ponosna što je to Andrijino delo – rekla je, a prenosi Index.
Ipak, par puta joj se dogodila zanimljiva situacija o kojoj je govorila.
– Događalo mi se da mi ljudi s kojima se upoznam kažu: ‘Vi me na nekog podsećate.’ Znala sam da to nije otrcana fraza, ali, naravno, nikad nisam htela da objašnjavam gde su me to videli i na koga ih podsećam. Bilo bi to teško objasniti: ljudi mahom u novac gledaju kao u vrednost, a ne kao u grafički izraz – kaže ona.
Inače, ako je već o tome reč, Ružici Arsenijević reč “slava” uopšte nije strana budući da dolazi iz poznate porodice: njen otac je Mikica Arsenijević Balerina, nekadašnji fudbaler BSK-a i savezni kapiten… Onda se udala za slavnog muža…
Povučena je iz opticaja 1989. godinefoto: Printskin
Andrija Milenković je, posle izvesnog vremena provedenog kao asistent profesora Mihajla S. Petrova na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, počeo je da se bavi (bilo je to 1958.) kreiranjem poštanskih markica, da bi se 1966. zaposlio u Zavodu za poštanske marke gde i danas radi, napisao je Miobor Stošić u Praktičnoj ženi, 1982. godine. (Preminuo je 2005. godine u Beogradu, u 82. godini, prim.aut)
(Kurir.rs/I.M.)
