Cilj proizvodnje hrane jeste biznis a ne zdravlje nacije u tom kontekstu možemo razmišljati o visokoj produkciji hrane i spektru dodataka koje zakonska regulativa u svim zemljama dozvoljava.
Ali ne samo hrana, tu je kozmetika, farmacija… Oni sadrže sve veći broj supstanci koje su zakonski dozvoljene što je zabrinjavajuće, kaže prof. dr Staniša Stojiljković, stručnjak za ishranu i biohemiju i profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, piše “Kurir.rs“.
On je u intervjuu za Balkan info govorio o genetski modifikovanoj hrani, zabludamo u ishrani, štetnim i korisnim namirnicama…
O GMO
Loš uticaj GMO hrane će se pokazati tek posle 50 godina jer ona može uticati na genetsku transformaciju žive vrste koja koristi tu hranu. Veštačka đubriva su u SAD napravila bum i mi sada imamo neverovatno jeftine proizvode zato što se obrađuju visoko produktivnom naukom koja ima cilj profitabilnost.
U tom kontekstu sigurno da veštačka đubriva ako se koriste u velikim količinama, a imamo npr krompir ili šargarepu, mogu imati viška nitrata koji pod odgovarajućim uslovima u našem digestivnom traktu mogu preći u nitrite…
I onda se desi da organizam odreaguje kao da smo jeli dimljeno meso a mi jeli krompir i šargarepu. Mi vidimo da su jabuke takve da kad je pojedemo mi smo gladni. Stare sorte jabuka kad pojedemo mi nismo gladni. Ovo ne govori o GMO već o uticaju svih oblika gajenja i održavanja novih sorti voća i povrća.
O BRZOJ HRANI
U SAD dosta koriste brzu hranu koja je pržena korišćenjem palminog ulja. Sada se u mnogim zemljama zabranjuje korišćenje palminog ulja u kozmetici. Ako se zasićenim masnim kiselinama tretira hrana, ako jedemo npr pomfrit, karađorđevu šniclu, ili neke druge proizvode zdrave koji u sebi imaju palmino ulje, naša jetra neće biti sposobna da je preradi.
Mnogo se favorizuju konditorski proizvodi, pekarska industrija… Ugljeni hidrati i šećeri stvaraju salo i masnoće. Mislim da kada bi se sada govorilo o posnoj hrani da bi trebalo da budu prvo zabranjeni šećeri a ne meso. Šećeri su pogani. U pogledu isceljenja, duhovnosti, čišćenja organizma, mi ne smemo unositi koncentrisanu hranu.
Kada mi unesemo šećer u organizam on brzinski stiže do mozga i olenji jetru. Često puta mi kažemo – tresem se moram nešto da jedem. To znači da mi u našoj crevnoj flori imamo neke neprijatelje i mi brzinski, pre svega slatkom hranom, hranimo mozak. Ta hrana ide nelegalnim putevima do mozga, a ne legalnim putevima, putem digestivnog trakta, jetrom, rezervama energije…
Kada su prazna creva, kada treba da budemo gladni, onda se rezerve energije šalju do mozga. Ta reverzibilnost je bila značajna u mnogim starim civilizacijama. Mi možemo jesti kocke šećera ali ne verujem da možemo pojesti više od 5-6 kocki šećera ali zato ćemo pojesti pola kilograma nekog slatkiša.
Nije dobro navlačenje na tihe droge, a to su pojačivači ukusa i arome, veštačke boje… Mi ako popijemo crveno vino, mokraća će biti bela. A ako popijemo neki sok koji ima veštačku boju, mokraća će biti žuta i mirisaće na onu aromu. Znači naš organizam nije sposoban da tu veštačku hemikaliju preradi.
O SLATKIŠIMA
Treba biti umeren. Slatko ne treba unositi posle obroka, to je zlatno pravilo. Mi najčešće toliko obimnu hranu unosimo u obrok da posle obroka volimo da pojedemo nešto slatko. Bolje je pojesti slatko pre obroka, ako već volimo slatkiše. Ili jedno sat-dva posle obroka. Zašto da ne uživamo u slatkom.
Izvor: kurir
