“Svako jutro muž ide na posao oko 7 a ja ne ustanem iz kreveta prije 9-10 . Tako jedno jutro čujem ja njega vratio se kući otvaraju se vrata na donjem spratu, čujem korake i to, pogledam na sat, 08:35.
Pomislim mora da je nešto zaboravio pa se vratio sa posla i probam da zaspem opet. Međutim ne da meni đavo mira, pošaljem mu poruku (pošto je bilo hladno i nije mi se ustajalo iz kreveta da odem dolje i da ga pitam)
“Šta si zaboravio to?”. On odgovara: “O čemu pričaš?”. Ja: “Pa čujem te dolje kako tražiš nešto”.
Na to me on zove na telefon, ja se javljam a on mi uspaničeno…
To me on zove na telefon, ja se javljam a on mi uspaničeno govori da je na poslu i dalje.
Ja ustajem iz kreveta kao oparena i zaključavam vrata od sobe i zovem policiju. Ukratko, lopov je ušao kroz prozor, mislio je da nikoga nema u kući. Kada je čuo moj glas vjerovatno je odmah pobjegao bar tako kaže policija.”
