Iako je konzervirana riba veoma dragocena za naše zdravlje, ljudi sa ove tri dijagnoze trebali bi umerenije da je jedu
Nutricionisti naglašavaju koliko je ona korisna za naše zdravlje i da bi bilo dobro da se barem 2 puta nedeljno nađe na našoj trpezi. Sardine su prepune važnih hranljivih materija, što ih svrstava na prvo mesto kad je reč o ishrani, navodi “Američka asocijacija za srce i kradiovaskularne bolesti”, a prenosi potal “Webmed”.
Zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina, proteina, vitamina B12 i selena, sardine spadaju u vrlo moćne čuvare zdravlja. Ukoliko se redovno konzumiraju, mogu da doprinesu poboljšanju kompletnog organizma.
Jedna porcija sardine od oko 75 grama sadrži otprilike:
191 kalorija
22,7 grama proteina
10,5 grama masti
8,2 mikrograma vitamina B12
48,5 mikrograma selena
250 jedinica vitamina D
451 miligram fosfora
351 miligram kalcijuma
4,8 miligrama niacina
2,7 miligrama gvožđa
365 miligrama kalijuma
35,9 miligrama magnezijuma
0,2 miligrama bakra
1,9 miligrama vitamina E
0,2 miligrama vitamina B6
1,2 miligrama cinka
Pozitivni efekti na zdravlje
Obiluju Omega 3-masnim kiselinama
Sardine su jedan od najboljih prirodnih izvora esencijalnih omega-3 masnih kiselina na svetu. Sadrže i EPA i DHA, dve vrste esencijalnih masnih kiselina koje telo koristi za smanjenje upale, što rezultira poboljšanim zdravljem, boljom funkcijom mozga i manjim rizikom od hroničnih bolesti, piše Nportal.
Studije pokazuju da konzumiranje hrane poput sardine koja je bogata omega-3 masnim kiselinama može pomoći u lečenju od poremećaja raspoloženja poput depresije i anksioznosti.
Ko ne sme da ih jede
Ipak, pored dosta zdravstvenih prednosti, sardine u svežem obliku ili konzervisane, nisu vrsta ribe koja se preporučuje svim osobama. Pacijenti koji pate od visokog krvnog pritiska, gihta, kamena u bubregu morali bi da izbegavaju konzumaciju. Posebno sardine iz konzerve sadrdže velike količine natrijuma koji se nikako ne savetuje osobama sa visokim pritiskom.
Visok pritisak
Sardine sadrže mnogo natrijuma. Jedna konzerva obezbeđuje oko trećinu vaše dnevne vrednosti, pa ako imate visok krvni pritisak treba da ograničite unos natrijuma jer on privlači vodu i povećava količinu krvi u telu. Ako želite da smanjite količinu soli, i dalje možete da uživate u sardinama tako što ćete smanjiti veličinu porcije za duplo.
Giht
Najbolja dijeta za giht je ona koja ima malo purina, hemikalije koja se razlaže u mokraćnu kiselinu. Kada imate giht, mokraćna kiselina u vašem telu kristališe se u zglobovima, izazivajući bol u zglobovima. Masne ribe poput sardina i inćuna imaju visok sadržaj purina, pa ako imate giht, trebalo bi da pronađete druge načine da iskoristite prednosti jedenja ribe. Možete da pijete suplemenate ribljeg ulja ili jedete bakalar.
Kamen u bubregu
Ista mokraćna kiselina koja izaziva giht takođe može dovesti do kamena u bubregu. Pošto sardine sadrže purine, koji se razlažu u mokraćnu kiselinu, nisu dobar izbor za one koji su u opasnosti od stvaranja kamena u bubregu. Visok sadržaj natrijuma u sardinama takođe može povećati kalcijum u vašem urinu, što je još jedan faktor rizika za kamen u bubregu.
