Kada imamo prehladu ili grip, želimo da ozdravimo što je pre moguće. Ali neke od naših navika zapravo mogu samo da pogoršaju naše stanje,
Nutricionistkinja Sandra Krstev Barać razotkrila je najčešće zablude i greške kod lečenja prehlade, gripa i viroze, piše Bljesak.info.
Prehlada je, tvrdi, najčešća virusna bolest u svetu koja pogađa gornje disajne puteve, a grip je veoma sličan njoj, ali su simptomi mnogo intenzivniji i duže traju.
„Većina ljudi će započeti borbu sa prehladom i gripom uzimajući mega doze vitamina C. Postoje dokazi dobrog kvaliteta da visoke doze vitamina C (jedan do dva grama dnevno) skraćuju trajanje i ublažavaju simptome obične prehlade. , snabdevanjem organizma potrebnom količinom vitamina C, najmanje 100 miligrama dnevno, pogoduje bržem oporavku od bolesti“, rekla je nutricionista i upozorila na štetnost mega doza ovog vitamina.
„Međutim, posezanje za mega dozama većim od dva grama vitamina C dnevno može da izazove dijareju, povraćanje i vrtoglavicu i nije preporučljivo. Manje poznati saveznici protiv prehlade i gripa su vitamini A i E i minerali cink, bakar i selen.“ “
Krstev Barać se osvrnula i na narodnu medicinu.
Kiseli kupus pomaže kod simptoma gripe i prehlade
„Narodna medicina već ima uhodan spisak pogodnih namirnica koje se uglavnom preporučuju za jačanje imuniteta, ali i posebno kada je već nastupila prehlada ili grip. Na listi predvodi kiseli kupus, koji pored jačanja imuniteta , deluje antiseptički na disajne organe.U ishrani obolelih od prehlade i gripa, beli luk takođe zaslužuje značajno mesto jer sadrži supstance koje pomažu kod upale grla i plućnih infekcija, fermentisana mlečna pića jer pogoduju jačanju imunog sistema, a posebno se preporučuje ren: narendan, kuvan u mleku ili pomešan sa medom“, istakla je ona.
Nutricionistkinja preporučuje i pileću supu, čije je blago terapeutsko dejstvo u ublažavanju simptoma gripa potvrdila i savremena nauka.
„Čajevi imaju važnu ulogu u lečenju prehlade i gripa. Oni smanjuju oticanje sluzokože nosa i grla, sprečavaju dehidraciju i smiruju upale. Međutim, nije važno koja vrsta čaja se koristi. Najbolji rezultati protiv Simptome prehlade i gripa daju čajevi od kamilice, bazge, hajdučke trave i šipak. Uz dodatak meda njihov efekat u ublažavanju simptoma bolesti biće još bolji“, rekao je Krstev Barać.
Potom je pojasnila da za razliku od standardnog gripa koji napada respiratorni sistem, gastroenteritis ili popularno stomačni virus podrazumeva zapaljenje želuca i creva praćeno povraćanjem, vodenastim prolivom i grčevima u stomaku.
„Najčešće je veoma kratkog trajanja, ali i sa veoma intenzivnim simptomima. U slučaju stomačnog virusa, najbolje je ostaviti stomak da se odmori bez jedenja hrane, ali uz istovremenu nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita. Kamilica, šipak a čaj od nane je veoma koristan“, rekla je ona.
Antibiotici ne leče virusne bolesti
Nutricionistkinja je istakla da je ekstrakt ehinacee verovatno najpoznatiji i najispitaniji biljni imunostimulans.
„Podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca, posebno T-limfocita, koji su glavne odbrambene ćelije našeg organizma. Ako se uzme odmah na početku simptoma, efikasno ublažava simptome virusa i skraćuje trajanje bolesti, a ne samo što je potrebno“, rekla je nutricionistkinja.
„Manje poznata, ali veoma efikasna u smanjenju simptoma bolesti je biljka Pelargonium sidoides. To je lekovita biljka iz Južne Afrike, bogata fitohemikalijama, vitaminima, mineralima i aminokiselinama. Upotreba njenog ekstrakta ublažava simptome prehladu i poboljšava opšte stanje organizma. Danas postoje i brojni homeopatski preparati čija je svrha da ublaže simptome prehlade i gripa .Međutim, prilikom uzimanja takvih preparata treba biti oprezan i konsultovati se sa stručnjakom, jer njihov neadekvatna upotreba može biti pogubna po zdravlje“, dodala je Krstev Barać.
„Mnogi će pri prvim znacima bolesti sami pribegavati antibioticima. To neće izlečiti organizam jer antibiotici nisu efikasni ni kod jedne virusne bolesti, ali je vrlo moguće da ih neželjena pojava netolerancije na antibiotike učini neefikasnim kod lečenje bakterijskih oboljenja koja su. U slučaju gripa, antibiotike treba koristiti samo za bakterijske komplikacije, kao što su infekcije sinusa ili upale uha, koje se razvijaju kao sekundarne infekcije. U svakom drugom slučaju, najbolje je zaboraviti na njihovu upotrebu“, upozorila je Krstev Barać.
