Ako nemate medicinsko obrazovanje, velika je verovatnoća da ćete imati poteškoće da protumačite laboratorijski nalaz krvi. Što je i logično jer se ova analiza radi kako bi lekar lakše uspostavio dijagnozu i otkrio kakvo vam je zdravstveno stanje.
Ipak nije na odmet da saznate šta određene skraćenice i brojevi na ovim nalazima znače, pogotovo ukoliko se ispostavi da su vam neke vrednosti iznad ili ispod normale…
Hemoglobin (Hb)
Reč je o koncentraciji hemoglobina koji je sastojak crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća.
Referentne vrednosti za muškarce su 130-160 g/l, a za žene 120-140 g/l.
Ako je hemoglobin ispod normale, to ukazuje na moguću anemiju, a ako je povišen može da ukazuje na neko oboljenje krvi ili neki vid srčanih problema.
Eritrociti (RBC)
Crvena krvna zrnca su najzastupljenije ćelije, a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.
Referentne vrednosti za muškarce su od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce i od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za žene.
Kod zdravih ljudi manjak eritrocita je najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.
Leukociti (WBC)
Bela krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija.
Referentne vrednosti su 3.9 – 10×109/l.
Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza), to ukazuje da je telo “napadnuto” na primer bakterijama i zato proizvodi veći broj ovih ćelija. Ako je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcije.
Trombociti (PLT)
Reč je o ćelijama koje koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.
Referentne vrednosti su 140-450 x 109/l.
Ukoliko su vam vrednosti ispod normale, to stanje se naziva trombocitopenija i može da uzrokuje sklonost krvarenju. Takođe, do manjka trombocita dolazi usled hemioterapije, malignih oboljenja, hepatitisa C…
Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
Povećana količina može da ukazuje tuberkulozu, ulcerozni kolitis ili cirozu jetre, ali i da uzrokuje opasna stanja – stvaranje krvnuh ugrušaka u kardiovaskularnom sistemu.
Do smanjenja broja trombocita dolazi prilikom konzumiranja alkohola, trovanja teškim metalima, kod bolesti krvi, otkazivanja bubrega, bolesti jetre i slezine, hormonskih poremećaja.
Hematokrit (HCT)
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Referentne vrednosti za muškarce su 0.41 – 0.53 L/l, a za žene 0.356 – 0.470 L/l.
Povećane vrednosti hematokrita se javljaju kod dehidratacije i šoka. Takođe, hematokrit se smanjuje u trudnoći, kao i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.
Glukoza
Nivo šćera u krvi.
Referentne vrednosti su 3,5-6,5 mmol/l.
Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka – nepravilnu ishranu i hormonalne poremećaje.
Ukupni protein
Referentne vrednosti su 60–80 g/l.
Do snižavanja dolazi usled strogih dijeta, kao i kod disfunkcije jetre i bubrega.
Ukupni bilirubin
Bilirubin je pokazatelj funkcije jetre.
Referentna vrednost je 20,5 mmol/l.
Kod hepatitisa, pojave žučnih kamenaca ili propadanja crvenih krvnih zrnaca, ova brojka raste.
Kreatinin
Pokazatelj funkcije bubrega.
Referentna vrednost je 0,18 mmol/l.
Povećane vrednosti ukazuju na bubrežnu insuficijenciju.
Holesterol
Masnoće u krvi.
Preporučeno je da bude niži od 5,2, a smtra se visokim ako prelazi 6,2 mmol/l. Ali i tu postoje razlike, u zavisnosti da li je reč o “dobrom” ili “lošem” holesterolu.
HDL holesterol (dobar) – preporučen je veći od 1,54, a niskim smatramo ako je ispod 1,0 mmol/l. Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol “čisti” krvne sudove.
LDL holesterol (loš) – preporučen je manji od 2,6, a preko 4,1 mmol/l smatramo da je visok. Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.
Trigliceridi
Takođe jedna vrsta masnoća u našem organizmu.
Preporučeno je da budu iznad od 1,7, a povišenim trigliceridima smatramo ako prelaze 2,3 mmol/l.
Povišen je nivo kod povećanog unosa hrane, oštećenja funkcija jetre, hroničnog alkoholizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije žučnih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, ali i kod izraženog stresa.
Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod loše ishrane, malapsorpcije, hipertireoze, terminalnih stanja bolesti jetre.
Izvor:Mondo
