Kada sam saznao da mi je drugi sin zaprosio hrvaticu, istog sekunda sam mu rekao da je za mene i moju porodicu mrtav i da ne pokušava više nikada da nas kontaktira.
Prošlo je već 16 godina od tada, niko se nikada nije čuo sa njim iako je on pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz porodice. Svojim potezom je dovoljno ukaljao naš status, eto mu sada njegova ‘obitelj’ jer za nas takav izrod ne postoji.
Međitim, prije par dana dok smo bili u tgovini, slučajno samo sreli njegovu suprugu i djecu. Ko s neba je pala pred nas a njen pogleda nikad neću zaboraviti. Iste seknude je rekla : ” Oprostite!” i prošla pored nas kao pored stranaca.
Nije ni pokušala da upostavi komunikaciju, samo je djevojčicu povukla za ruku i otrčala prema kasi! Djevojčica je prelijepa, tako mila i nježna.
Na trenutak,sam se pokajao što nikad nismo imali priliku da je upoznamo, ipak nam je unuka.
Rekao sam to i supruzi, a ona je samo mudro šutila. Posumnjao sam da ona ustvari ima neki kontakt s njima, a to joj nikada ne bih oprostio.
