Jednoga dana mladić je riješio da se oženi. Svoju odluku je prvo poverio ocu. Zamolio ga je sljedeće: „Tata, ovo je spisak svih mojih prijatelja. Voleo bi da ih baš ti pozoveš na svadbu.“ Otac je sa radošću prihvatio.
„Naravno da hoću, sine“, rekao je otac.
Na dan vjenčanja mladoženja je postao veoma nervozan i nestrpljiv kada je vidio da se pojavilo jako malo ljudi.
„Zar te nisam zamolio da pozoveš sve moje prijatelje?“, ljutito je pitao oca.
„Zašto si pristao, ako nisi mislio da mi ispuniš želju?“
„Jesam, pozvao sam ih“, odgovorio je otac.
„Ali na listi je bilo 50 imena, a ja vidim samo njih 15 ovde“, nervirao se mladoženja.
„Sine,“ poče otac, „ja sam telefonirao svima sa spiska. Pozvao sam svih 50 ljudi. Rekao sam svakome od njih da si u nevolji i da ti je hitno potrebna pomoć. Sve sam ih zamolio da dođu ovde na današnji dan, tačno u ovo vrijeme. Zato ne brini sine dragi, svi tvoji prijatelji su tu!“
