U jednoj kući u Bosni živjelo je 7 jetrva i 43 djece, a svi su funkcionisali kao jedno – nikada se nisu posvađali.
Naša pjevačica koja ima osmoro djece oduševila je javnost svojim porodičnim životom, a posebno činjenicom da njih desetoro žive u stanu u Novom Beogradu. Mnogi su komentarisali da je danas život u velikoj zajednici veoma težak, a priča jedne porodice iz Bosne pokazuje kako je sve moguće.
Naime, jedna porodica iz Brestovskog kod Kiseljaka živela je složno u velikoj zajednici. U staroj bosanskoj kući živjelo je sedam jetrva i 43 djece. Kuća je još uvijek u životu ali i vremenom se dosta istrošila i potrebno joj je renoviranje. Mnogo zanimljivih sudbina i priča veže se za ovu kuću, prenosi novinar Alen Avdić.
– Kuća je stara preko 300 godina. Nas je tu bilo 7 jetrva i od sedam jetrva je bilo 43 djece. Da je u ovoj kući bilo svađe neke ili tuče, nije nikada! – priča jedna od sestara.
Danas jetrve obično ne mogu jedna sa drugom, ali u ovoj porodici sedan jetrva u jednoj kući bile su kao jedno i nikada se nisu posvađale.
– Ja sam se tu rodio i ostario. Sedam jetrva je tu bilo, a ja nikad nisam primetio da su nekad bile ljute jedna na drugu. Možda je nekad među njima bilo trzavica, ali nije se moglo primijetiti – objasnio je Marijan.
U ovoj kući bilo je mnogo članova, ali hrana im nikada nije bila problem. Uvijek su znali da se snađu i svi su bili zadovoljni onim što imaju.
– Krompiruša pita, čorba i eto. Ko koliko ujagmi iz tepsije. Kasnije hljeba i namažemo masti i bježi.
– Sama sam sebi krojila odjeću i sebi i mojima. Ranije si nekako bio srećan i nasmijan, nije moralo biti para, ali si bio srećan. I pričali su sa nama roditelji, za stolom dok jedemo.
Djeca su od malih nogu imala svoja zaduženja i obaveze, a sve se postizalo uz dogovor.
– Mnogo znači da se sa djecom priča i da se djeca ne boje svog roditelja, mi se nikad nismo bojali ni mame, ni tate, iako je mama bila stroga. Imali smo slobodu, ali i poštovanje. Znalo se ko će krave čuvati, ko će u crkvu, ko će u školu… Mama je bila organizator porodice.
Uprkos tome što je život svakog od njih odveo na svoju stranu, oni se i danas pomažu i funcionišu kao jedno.
– Odmalena se to naučilo, tako su nas naučili kao djecu. Uvijek su nam govorili da jedno drugo trebamo poštovati. Čak i ako bude kakvih nesuglasica, to se ne iznosi, to se oprašta. Nikad nismo imali problema ni sa komšijama.
(Stil)
