Suprug i ja smo se ljetos vjenčali i iznajmili smo mali stan od 50 kvadrata. Oboje smo imali posao i plaće su bile dobre, ali to je bio savršen početak u životu jer nam ništa bolje nije trebalo, barem ne još, čak ni veće kad su došla djeca. apartman.
Jednog dana sam došla kući s posla i prošla pored kineskog restorana u blizini mog stana.Također sam čekala muža ali on nije došao.Samo sam na brzinu završila s obrokom i otišla kući. Kad sam stigla, on je sjedio u restoranu. Kitchen je izgledala pomalo zabrinuto i rekla: “Idemo, moramo nešto učiniti.”
Noge su mi se odsjekle, pomislio sam, sad će me sigurno ostaviti, rekao mi je: “Ženo draga, ovo ti moram reći, ali nemoj se ljutiti, moraš naučiti nešto kuhati, ja mogu ‘t Ako opet jedeš ovu kinesku hranu, oči će mi zaškiljiti.” Kad je to rekao, bojala sam se što će mi reći.Toliko sam se nasmijala da se danas, kad o tome razmišljam, smijem.
